АКУД "Лола" је настављач традиције Омладинског културно - уметничког друштва "Иво Лола Рибар", које је основано 1944. године, одмах након ослобођења Београда.

Друштво је добило име по Иви Лоли Рибару, популарном омладинском и студентском руководиоцу у предратном и ратном периоду, који је погинуо у 27-ој години, 1943. године на Гламоч Пољу, у данашњој Босни и Херцеговини. Спремао се ѕа пут у Египат, као члан делегације за разговоре са представницима савезничких сила. Из угледне београдске породице, чији је отац био председник Народне скупштине Краљевине Југославије, Лола је уживао углед међу својим вршњацима као бриљантан ученик и студент, врстан говорник и писмен момак. Назив "Лола" добио је у раном детињству, због живахног, ведрог и немирног карактера, па му је тај надимак и остао у каснијем периоду. Још као дечак, "Лола" је заволео српске народне приче и песме, а идол му је био Краљевић Марко, о коме је знао напамет пуно песама.

Прослављени војвода Живојин Мишић, који је био комшија Рибаревих, посебно је волео Лолу, и често га као основца узимао у наручје и причао са њим. На једном збору младих, када је и нашој земљи, као и целој Европи претила опасност од фашистичких сила, Лоле је 1938. године говорио: "Нека сви знају: у овој земљи је још жив дух Чегра и Орашца, још је жива спремност и жилавост народа који је знао да се бори, још је у срцима младих будна ћуд хајдучка".

У новијем периоду, Друштво је од омладинског у свом називу прерасло у академско, имајући у виду да су већина чланова будући или садашњи студенти. Друштво у јавности користи назив "Лола", имајући у виду да тај појам у нашем народу означава човека који воли да заигра, запева и засвира.